.jpeg)
Britanski reditelj Džek Spring na FEST je došao sa filmom „Milioner na tri dana” koji je njegovo drugo dugometražno ostvarenje. Ova crna komedija deo je programa „FEST Specijal“, a mladi režiser je, kako kaže u intervjuu za sajt FEST-a, ovim filmom, na neki način osvetlao obraz svom rodnom gradu.
- Radnja se dešava u Grimzbiju, gradu odakle je moja porodica, a ekonomski krah koji je kulisa za radnju filma je nešto što je grad preživeo sedamdesetih i osamdeseti godina prošlog veka. Mi smo za porebe filma tu svojevrsnu ekonomsku krizu preselili u 21. vek, u sadašnje vreme. Inače Grmzbi jeste ribarsko mesto. Krizu kroz koju je grad prošao preselili smo više od dvadeset ili trideset godina kasnije i napravili priču koja je realno mogla da se dogodi, bez trošenja ogromnog novca da se napravi scenografija iz sedamdesetih ili osamsesetih što bi veoma povećalo troškove filma.
Film je neka vrsta moderne bajke u kome se čini da na kraju svi dobijaju bar šansu?
- Severna Engleska ume da bude siva i depresivna, a ceo ovaj film od početka ima neki svoj optimizam, junaci se od početka nadaju, teže nekoj boljoj budućnosti i da svoje životne okolnosti promene na bolje. Poneko pitanje namerno je ostalo neodgovoreno, ali film u principu veoma namerno ima lep kraj.
Za svoj drugi film dobili ste popularnog glumca Kolma Minija?
- Producenti sa kojima sam snimio prvi film radili su ranije sa njim i tako sam dobio priliku za saradnju sa njim. Kada je došao u Grimzbi odmah je hteo u turu obilaska grada. Jedini auto koji smo imali na raspolaganju bio je mali sportski auto i tako umesto da ga povedemo Grimzbijem kao zvezdu u limuzini, vozikao se gradom u tom malom autu. Ali šalu na stranu, veliki je glumac, neke scene rešio je na način na koje se ja ne bih nikada setio da ih postavim. Na primer ima u filmu ta lažna prezentacija koju on kao bizinismen organizuje i ako je već kupio dokove, ali organizuje gradski skup kako bi podigao cenu svog posla. I dok žena drži svoju prezentaciju on gleda sve u sali i šara očima da vidi kako drugi reaguju na prezentaciju. To je detalj kog se ja ne bih setio, ali to je iskustvo.
Mislite na glumačko iskustvo?
- Ne samo to. Meni je tek 26 godina i nemam baš previše životnog iskustva, nisam bio u ratu, nisam preživeo velike gubitke i tek sam počego da se snalazim u svetu romansi ali, da tako kažem, uvek sam znao šta me zasmejava. Ljudima će uvek biti potrebno malo smeha. Zato snimam filmove o onome što znam. Radnja mog filma, a scenario nisam pisao ja, u originalnoj verziji trebala je da se dešava u susednom gradi nekih 10 ili 15 milja od Grimzbija, ali sam znao da ako sve preselim u rodni grad, lakše mogu da zatvorim finansijski krug. Znao sam gde ću da snimim svaku scenu i da će ovaj film promeniti sliku koju javnost ima o Grimzbiju, te da za tako nešto ima načina da se nađe novac. Naime, pre nekoliko godina Saša Baron Koen snimio je film o Grimzbiju koji je bacio senku srama na grad, a da pri tome ni jedan jedini kadar nije snimljen u samom Grimzbiju. To je svima ostavilo gorak ukus u ustima. Zato sam znao da moj film ima veliki potencijal. Zato sam imao želju da se baš potrudim da oslikam grad.
I kako ste zadovolji tim zadatkom?
- Na premijeri je bilo mnogo ljudi, bila je rasprodata svaka sala, ali u samom Grimzbiju film je bio tri puta gledaniji od Džejmsa Bonda.
Likovi u vašem filmu zabrljaju skoro sve što se može, ali na kraju izvrše misiju koju su sebi zadali, uz puno sreće, pa publika na neki način navija za njih?
- Mislim da su likovi uverljivi zato što poseban značaj pridajem kastingu. Nisam želeo posredovanje bilo kakvog agenta za kasting, kasting direktora. Bilo mi je važno da nađem prave glumce. Moj kasting je veoma neobičan, sam sam gledao sve snimke koji su prispeli na kasting. Za šest glavnih uloga odgledao sam oko osam i po hiljada snimaka. I odabrao sam one koji su mi se istinski dopali.
Na primer?
- Na primer snimak Džejmsa Borouza koji igra Krlija pogledao sam u petak u pet pred zoru, u subotu u 10 već sam ga kontaktirao u vezi sa ulogom. Čim je angažovan povezao sam ga u odmah u obilazak Grimzbija da vidi šta grad znači ljudima. Sa svim glavnim glumcima imam slične dogodovštine. Pre početka snimanja imali smo probe dve nedelje, da se oni međusobno upoznaju, da postanu najbolji prijatelji. Proveli smo sjano vreme radeći zajedno, zato mi se plakalo kada sam završio snimanje. Mislim da je dobar kasting moje rediteljsko tajno oružjne. Pa, relno uvek može da se prepozna kada je neko ulogu dobio iz razloga koji nemaju veze sa umetnošću, zar ne?
