Predsednica žirija nagrade "Nebojša Đukelić" na 51. FEST-u je dr Dijana Metlić, istoričarka umetnosti. O FEST-u, nagradi kritičara „Nebojša Đukelić“, o filmskoj publici danas, Dijana Metlić, redovni prof. istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Fakulteta dramskih umetnosti, govori za FEST-ov sajt.
Na Vama, kao istoričaru umetnosti, čije su knjige plod pomnog istraživanja, je da u rad Žirija „Nebojša Đukelić“ unesete analitičnost. Čime ćete se voditi u radu ovog vrednujućeg veća ocenujući ovogodišnji program 51. FEST-a?
- Na početku moram da istaknem da je posebno zadovoljstvo biti predsednica žirija za dodelu nagrade "Nebojša Đukelić". Nagrada koja nosi ime našeg uglednog filmskog kritičara, novinara i višegodišnjeg selektora FEST-a govori u prilog odgovornosti koju sa sobom povlači članstvo u žiriju. Istovremeno, kao nekadašnja programska koordinatorka FEST-a, u periodu od 2007. do 2014. godine kada sam radila u Direkciji FEST-a, sada se vraćam festivalu u novoj ulozi, što je za mene dodatni izazov. Selekcija regionalnog filma ove godine je brižljivo napravljena i žiriju neće biti lak zadatak da donese odluku o najboljem filmu u pomenutoj kategoriji. Radi se o filmovima koji tretiraju teme savremenog trenutka, sukob prošlosti i sadašnjosti, tradicije i modernog doba, neizbežne promene koje sa sobom nosi krizno vreme u društvima u tranziciji, kakav je i dalje čitav balkanski i postjugoslovenski prostor. U svemu tome, u fokusu je pojedinac, "mali, običan" čovek koji se bori za opstanak, za dostojanstven život. Da li u tome uspeva, odgovor je koji nam pružaju rediteljke i reditelji filmova u selekciji. Žiri će se rukovoditi kako kvalitetom priče i scenarija, snagom glumačkih ostvarenja, izuzetnošću fotografije, tako i originalnim pristupom jeziku filma. Iako je koncept originalnosti devalviran u 20. veku, ipak će samosvojnost autorskog rukopisa biti presudna prilikom izbora najboljeg filma.
Uspeli ste da knjigom o Kjubrikovom opusu spojite štivo koje je namenjeno stručnoj javnosti, ali i može da privuče pažnju i iskrenih ljubitelja sedme umetnosti. Koji je to tajni začin spojio ova dva često oštro suprotstavljena dela filmske publike?
- Kjubrik je reditelj čiji opus proučavam preko dve decenije. Studiozna posvećenost ovom nevelikom filmskom opusu (konkretno mislim na trinaest igranih i tri kratka rana filma), doveli su me do knjige (u izdanju Filmskog centra Srbije) u kojoj sam, iznad svega, sebi želela da objasnim na koji način je Kjubrik uspeo da stvori vanvremenska dela koja se i danas gledaju sa podjednakim interesovanjem i strašću kao i pre 20, 30, 40, 50 godina. Takođe mi je bilo važno da razumem kako je veliki majstor stvarao, u kojoj meri je njegova posvećenost proučavanju svakog segmenta istorije, društvenih i političkih okolnosti konkretnog vremena uticala na njegova pojedinačna filmska ostvarenja. U tom procesu izgradnje filmske celine posebnu ulogu igrala je istorija umetnosti i Kjubrikovo neizbežno okretanje likovnim umetnostima, konkretno slikarstvu kao ogromnom polju inspiracije. Kako pozicionirati Kjubrika između istorije umetnosti i istorije filma jedno je od pitanja na koje sam pokušala da odgovorim ovom studijom. S obzirom na to da se radi o jednom od najuticajnijih američkih reditelja svih vremena, nema sumnje da njegov opus podjednako intrigira i kritiku i publiku. Upravo zahvaljujući brojnim pitanjima koja se i danas postavljaju kada se izgovori ime Stenlija Kjubrika, moja studija privlači najširu čitalačku publiku.
Posle punih 50 godina FEST je za Beograd i Beograđane i poštovaoce najrazličitijih kinematografskih ukusa postao referanca bez koje je teško zamisliti filmsku mapu ovih prostora. Da li za Vas FEST ima posebnu težinu?
- Naravno da je FEST festival koji za Beograd i Srbiju ima izuzetan značaj. Ne samo da se radi o jednom od najznačajnijih "praznika" posvećenih sedmoj umetnosti, nego i o festivalu sa dugom tradicijom i kontinuitetom koji nije bilo lako održati u kriznim vremenima devedestih godina. Zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca i njihovoj ljubavi prema FEST-u, mi se i danas krajem februara i početkom marta okupljamo kako bismo odali počast našoj najuglednijoj filmskoj manifestaciji. Istovremeno, FEST je prilika da se na jednom mestu susretnu i visokobudžetni i niskobudžetni filmovi, veterani filma i oni koji tek počinju da se afirmišu, FEST je mesto sudara različitih filmskih, umetničkih poetika. Deset dana život se zaustavlja i film suvereno gospodari stvarnošću. Ne bih pominjala ono što gotovo svi ističu u vezi sa FEST-om, ali moram: odrastala sam uz FEST. FEST je neizbežan deo moje stvarnosti i drago mi je što je tako. Ne bih mogla da zamislim našu kulturu bez FEST-a i nadam se da će se FEST samo razvijati i zauvek ostati realni prostor u kome deset dana njegova publika živi različite imaginarne živote.
Može li se u sadašnjam trenutku oštre podele između vrednosnog suda stručne manjine i ukusa većinskog bioskopskog auditorijuma, nastalog pod teškim bremenom tržišhih pravila i agilnog marketinškog regalaštva, naći delo koje je u stanju da pomiri ova dva ukusa kako na filmu tako i u drugim oblastima umetnosti?
- Želim da verujem u činjenicu da umetnici prilikom stvaranja svojih filmova ne razmišljaju o tome da li će se njihovo delo dopasti stručnoj javnosti ili će biti profitabilno, iako nema sumnje da tržište danas nameće brojna pravila. Gledaoci se nalaze negde između: publiku profilisanog ukusa teško je usmeravati, jer ona, uprkos kritici i tržištu, ima svoje mišljenje i prepoznaje umetničko delo. U tom pogledu, svaki film naći će put do sopstvenih gledalaca, jer će se u poruci koju im film prenosi oni prepoznati. Sigurno je da i danas postoji jasna podela između komercijalnog i nekomercijalnog filma, između blokbastera i art filma. Nije samo u pitanju razlika u novcu koji se ulaže u film, već i u startnoj poziciji koje jedno filmsko delo ima, pa i kritičkom stavu reditelja koji ono izražava. Brojni faktori utiču na uspeh jednog filma. Pitanje je samo da li ga danas određujemo na osnovu umetničkih kvaliteta koje poseduje ili finansijske dobiti koju ostvaruje. Danas je film na velikim iskušenjima, naročito zbog pritiska televizijskih serija u koje se puno ulaže i koje potiskuju film u durgi plan. Filmski festivali su smotre na kojima se film kao forma neguje i čuva i zato su tako dragoceni. Volela bih da verujem da sedma umetnost, bez obzira na sve, ima snagu da menja svet u kome se tokom prethodnih nekoliko decenija i sam koncept kinematografije znatno promenio.
