Reditelj Darko Lungulov na 51. FEST doneo je svoj celovečernji dokumentarac. „YU grupa - Trenutak sna“ je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime, ali je i priča o porodici, jer prati trojicu braće Jelić (Dragi, Žika i Rade) koji se rađaju i odrastaju zajedno sa Jugoslavijom.
- Moj usud je da temeljno pristupam filmu. Kod mene pripreme traju mnogo duže. Rad na filmu traje mnogo duže. U ovo sam uašao sa namerom da snimim ljudski koncert jedne naše kulturne institucije i da im to darujem. Onda je to preraslo u jedan dugometražni film, ali nisam ni sanjao da će biti sedam godina, ali tako me je tema povukla. Nije reč samo o jednoj porodici i jenom bendu.
Zašto je film “Yu grupa - Trenutak sna” više od muzičkog dokumentarca?
- U filmu su se ispreplatali sudbina jedne zemlje i možda sudbina zemlje koja je došla posle, sa ličnim emotivnim pričama, uz to sam želeo da vrlo temeljno sve to ilustrujem arhivom i dobio sam veliko bogatsvo, od Žike Jelića i Radeta Jelića Super 8 filmove što mi je odredilo estetski pravac filma. Filmovi Žike Jelića na Super 8 formatu koje je on snimao šezdesetih i sedamdeseih, bili su najviše porodični snimci, nešto sa putovanja i malo sa nekih svirki. Kasnije sam to postepeno digitalizovao, a bile su to trominutne rolne koje sam otkrivao jednu po jednu. Kako sam znao priču o njima i muzičku i porodičnu, sada sam dobijao i sliku. Tako je stilski ta Super 8-ca dala tu zrnastu strukturi filmu i ispričala tu emotivnu priču i o porodici i o zemlji i o grupi. Onda sam to želeo da upotpunim sa arhivom Filmskih novosti, RTS-a, televizijaiz regiona, a takođe sam istraživao i londonske filmske arhive da bih ilustrovao što emotivnije njihov boravak i veliku šansu u Londonu.
To je dosta arhivskih snimaka?
- Skupio sam jedinu intimnu, a dokumentarnu i stvarnu arhivu i onda sam jako puno vremena sa IgoromKoraćem potrošio da toj arhivi, u kojoj su uglavnom porodični trenuci, nađem emotivnu upotrebu i da se oni u ovom filmu trenscendentiraju u jednu veću priču . Ovo je kao tapiserija u koju sam utkao sve različite filmske formate i ona priča priču ne samo o jednom velikom periodu od 80 godina, već i o borbi i emocijama i o muzici.
Koliko ste vi fan “Yu grupe”?
- Ja sam odrastao ovde i sećam sam se glasa Dragija Jelića sa Radio Beograda u mraku kad je zima ili dok se spremam za školu i kad još nisam znao koje su to vrste muzike pop ili rok, verovatno je to bio neki "Mali medved" ili slično nešto. Pošto sam napustio Srbiju i neko vreme nisam bio u kontaktu sa domaćom scenom, dok mi Nikola Čuturilo nije skrenuo pažnju da su oni još uvek vitalni i da slave 45 godina. To je bio momenat koji me je naterao da zasučem rukave jer sve što je od dokumentarističkog materijala bilo snimljeno nije bilo na nivou dobrog dokumentarnog filma. Hteo najbolju kameru i najboljeg direktora fotografije i tu mi je pomogao Sineplanet da novi snimci koncerata budu najbolji mogući.
Kako vi objašnjavate tu vitalnost grupe?
- To je nesto u njima, u glavi. Oni i dalje voze svoje Harli Dejvisone, Dragi Jelić i dalje non stop vozi bicikl po Keju. Taj život na sceni drži adrenalin ali je to naporan život, njihov posao nije uvek lak. Stalno su na putu, ja sam samo malo bio sa njima, ali to su dugi sati u kombiju, dugi putevi, ogromna čekanja, to je naporan život. A oni? Oni su kvalitetni ljudi, časni, nepretenciozni - dobri ljudi... Bilo je zadovoljstvo da sam radio sa njima.
I članovima “Yu grupe” je omiljeniji "Tamo i ovde"?
- "Tamo i ovde" je izašao 2009. Hvala kolegi Milošu Škundriću autoru dokumentaca “Veliko putovanje u rat” koji je kad su ga pitali da li je njegov film prvi na Netfliksu, rekao da je prvi bio “Tamo i ovde”. Bio je na pomenutoj platformi 2010, i 2011, sada je na Amazonu, verovatno je taj sukob kultura Njujork - Beograd ono što ga čini zanimljivim.
Kakav je novi film za koji ste dobili podršku FCS-a, Nacionalnog filmskog fonda Mađarske i Fonda AP Vojvodine?
- To je priča radnog naslova "1970“ i ne znam da li ćemo početi snimanje uskoro ili sledeće godine. To je autobiografski dramedy film odrastanja koji se dešava pomenute godine i u pozadini ima priču o poseti Ričarda Niksona Beogradu. Glavni junak je dečak koji se pridružuje ranim hipicima, beži od kuće, dešavaju mu se razne stvari, ide na protest protiv vijetnamskog rata...
.jpg)
