Mlada turska rediteljka Seldžen Ergun na 51. FEST je došla sa svojim celovečernjim prvencem „Sneg i medved“ koji je koprodukcija Turske, Nemačke i Srbije i prikazuje se u Glavnom takmičarskom programu. Film govori o mladoj medicinskoj sestri koja dobija premaštaj u malu tradicionalnu sredinu negde u unutrašnjosti Turske gde je najveći problem žandarmerije jato slepih miševa. Ali kad jedan od meštana nestane počinje da se zapliće klupko pretpostvaki, intriga i tračeva koje uzburkava duhove u malom mestu.
Prema rečima rediteljke “Sneg i medved” priča je bliska i srpskoj koliko i bilo kojoj drugoj kulturi, a Seldžen Ergun o svom dugometražnom prvencu govori za sajt FEST-a.
- Kako umetnici ne vole da demistifikuju ono što rade i da specifikuju i ja to nerado činim, ali medved u filmu simbolizuje strah koji je kreiran, koji nam je nametnut. Onaj strah koji ljude u maloj sredini ujedinjuje sa jedne strane, ali drži u pripravnosti sa druge. Čak i države kreiraju sistuacije straha koje na kraju ujedinjuju ljude, a taj nametnuti strah menja se iz dana u dan i može biti bilo šta, druga država, nacionalna manjima, nekad i određeni problem. Taj zajednički neprijatelj ubrzo postaje tema priče, ljudi se okupljaju oko zajedničke ideje. Dopalo mi se to u filmu, kao polazna tačka za radnju, ljudi pričaju o agresivnoj zveri koja može da ih napadne. Ali kada glavna junakinja sretne medveda u
šumi, on nije kao neprijatelj o kome se priča. Oni se pogledaju i medved ode svojom putem. Ovo će sada biti spojler, ali na kraju medved je zapravo žrtveni jarac u ovom filmu. On je to što mogu da okrive za sve.
Vaša glavna junakinja se tokom filma ne bori samo sa neprijatnom sredinom?
- Glavna junakinja se tokom filma bori se i sa svojim ličnim strahovaima, dok se trudi da bude nezavisna, sve vereme se trudi da bude i hrabra. Pored problema koji je snalaze u nepoznatoj sredini u kojoj se našla, ne svojom voljom, ali je prihvata, ona se suprotsavlja i porodici. Oni joj nude lakši izlaz, nude način da je izvuku iz malog zabačenog mesta u koji je dobila taj premeštaj. Ali ona odlučuje da ostane i radi svoj posao, da postupi ispravno, da istraje i da se sama izbori za uspeh na poslu. Iako se susreće sa raznim antagonizmima na svakom koraku, odlučna je da istraje i uradi pravu stvar.
Film je i srpska koprodukcija?
- Kada je Miloš (Ivanović) pročitao scenario pomislio je da je moj film priča koja može da bude prihvaćena i u Srbiji, jer je video neke kulturalne sličnosti, ali verujem da je to priča koja je univerzalna. Čak i ime mesta u Turskoj u kome se film dešava je izmišljeno. Ovaj film je zapravo antibajka u kojoj nema „živeli su srećno do kraja života“. Samo selo u kome se radnja dešava može da bude bilo gde u Turskoj, bilo gde u Srbiji, bilo gde na svetu.
Vrlo verodostojno oslikavate žene u tradicionalnoj sredini?
- Volim taj deo u filmu. Odrasla sam u Ankari, ali kada sam bila dete odlazila sam svake godine kod bake na selo po tri meseca. Viđala sam sve te detalje koji priči daju autentičnost. Odrasla sam u bakinom selu sa ženama koje ogovaraju svoje muževe, gledaju u šolju i slično. I to je kao neki način otpora patrijarhalnoj sredini. A tu je i ta devojčica koja još nije sazrela za odvajanje od kuće, ali sanja da se istrgne iz okova male sredine i ode negde. Sve one žive u konzervativnoj sredini, ali su izgradile sopstveni sistem otpornosti.
Kažete da je „Sneg i medved“ antibajka. Nema izlaza ni za vašu glavnu junakinju?
- Želim da mislim da je i ona izabrala da uradi pravu stvar. Film se završava tako da ne znamo da li je ona izabrala lakši put da se sakrije iza „žrtvenog jarca“ u ovom filmu ili da izađe čiste savesti. Ali to ostavljam gledaocima. Ja želim da verujem da je ona izabrala ispravan put. Za zvuk u filmu, kako ste rekli, bili su zaduženi profesionalci iz Srbije?
- Da, cela tonska ekipa je iz Srbije i od prvog dana kad su došli na set videlo se da oni beskrajno uživaju u onom što rade iako vremenski uslovi i zima nisu bili prijatni. Zadovoljna sam, sve su izveli baš tako kako sam i očekivala.
Na čemu radite između dva odlaska na festivale?
- Spremam novi scenario za koji bih volela da opet bude koprodukcija jer je priča isto univerzalna i možda se opet na naki način uključi i Srbija.
