Holivudska zvezda nemačkog porekla, glumac Udo Kir, došao je na 51. FEST sa filmom "Moj komšija Adolf" koji se prikazuje u selekcije FEST specijal, ali i da primi nagradu Beogradski pobednik za specijalan doprinos filmskoj umetnosti. Pre uručenja priznanja Kir se pojavio u pres sali FEST-a na druženju sa novinarima.
- Svaka nagrada je čast, bez obzira na to kako se zove. Čuvao sam svoje nagrade u svojoj kući u Palm Springsu u kupatilu, i kad pozovem ljude na večeru, a tada moraju i u kupatilo, čim izađu krene priča: „Jao, pa nagrade. Pa nismo znali“, a ja se pravim kao da su nevažne i zato stoje u kupatilu. Sada ih je već dosta - rekao je Kir na početku obraćanja novinarima.
Prema Kirovim rečima posle dugog leta od San Franciska preko Frankfurta smešten je u „Hotel Moskvu“ gde se zbog visokih plafona i velikih prozora oseća kao u plati i iako ima džet leg voleo bi da vidi Oliveru Katarinu sa kojom je pre 50 godina snimio svoj prvi film „Znak đavola“ u kome je ona veštica, a on lovac na veštice.
- Internet kaže, a on o meni zna više od mene samoga, da sam snimio više od 250 filmova i serija. Mogu da kažem da je više od 100 njih loše, oko 50 možete da gledate tek uz čašu dobrog vina, dok je 50, mogu reći, dobrih. Iskreno mislim da je to prilično dobar odnos.
Kir se pred beogradskim novinarima prisetio rada sa Rajnerom Vernerom Fasbinderom koga je upoznao još kao šesnaestogodišnjak u radničkom baru u Kelnu.
- U Londonu otvorim novine i na dve strane pročitam naslov „Fasbinder alkoholičar i genije“ i kažem sebi “pa to je Rajner iz bara”- setio se Kir i dodao da je ubrzo postao deo Fasbinderove filmske familije.
- Mislim da je u toj generaciji filmskih autora on najbolje pokazao kako je zaista izgledala posleratna Nemačka - naglasio je je Kir dodavši da zbog Fasbindera nikada nije radio da Hercogom ili Vendersom jer bi morao da bude “špijun” za Rajnera.
Udo Kir je pred beogradskim novinarima opisao i svoje sudbonosne susrete sa Larsom fon Trirom i Gasom van Santom na filmskim festivalima. Kako je rekao zahvaljujući Van Santu počela je njegova karijera u Americi, gde živi već 30 godina.
Slučajnosti ga dovela i do Pola Moriseja koga je sreo u avionu.
- Sedi čovek pored mene, Amerikanac, pita me je čime se bavim. Ameriknci to uvek pitaju. Rekao sam mu da sam glumac i on mi je uzeo broj telefona. Zapisao ga je na poleđini pasoša. Rekao je da se zove Pol Morisej da radi sa Endijem Vorholom. Posle nekoliko nedelja zvoni telefon: „Pol ovde. Sećaš li me se? Iz Nujorka, avion? Snimam sa Karlom Pontijem, on je muž Sofije Loren. Imam jednu ulogu za tebe. Ptam koju. „Glumićeš Frankeštajna“- prisetio se Udo Kir.
Kako je kazao, svaki film sa Larsom fon Trirom bio je važan.
- Upoznali smo se na festivalu u Majnhajmu, gledao sam film 'Element of crime'. Kada se film završio, nisam mogao da ustanem sa stolice i rekao sam svima oko sebe: „Možemo da idemo kući, ovaj film će pobediti.” I jeste. Želeo sam da upoznam tog reditelja i to sam rekao direktoru festivala. Očekivao sam nekog poput Fasbindera, a pojavio se dečkić. Popili smo pivo i rekao je da ne voli festivale. Nekoliko nedelja kasnije rekao mi je da snima 'Medeju' i da hoće da igram njenog muža, vikinškog kralja. 'Imamo problem', rekao mi je. 'Ne ličiš na Vikinga, ali nemoj da se briješ, ne peri kosu i dođi za nekoliko nedelja'. Ušao sam u avion za Kopenhagen, možete da zamislite kako sam čudno mirisao, ali počela je naša saradnja i druženje. Njegova žena trebalo je da se porodi i on mi je rekao da želi da detetu budem kum: „'Ne zanimaju me pokloni za Božić i rođendane, nego ako moja žena i ja poginemo sutra u saobraćajnom udesu, ti si odgovoran za dete“, rekao mi je tada- ispričao je KIr.
Kako je naveo, njegova pet decenija duga karijera bila je niz srećnih okolnosti, jer nije studirao glumu, ali je sada predaje.
- Srećan sam čovek. Nisam nikada hteo da budem glumac i nisam studirao glumu, učio sam jedino kroz saradnju sa kolegama i rediteljima. Sada sam u Nemačkoj, predajem teoriju glume, ali verujem da talenat ne možeš da se nauči - ne može ni da se objasni - veli Kir.
Kako kaže bio je osuđen da igrao je negativce, vampire, drakule, đavole, zlikovce jer šta može da očekuje Nemac posle Drugog svetskog rata, ali da ne žali zbog toga:
- Volim da igram đavola, zanimljivij je. Đavo je anđeo kome je dosadilo da bude dobar- kazao je Kir.
U Beograd je došao sa filmom "Moj komšija Adolf" zbog čega se Hitler nametnuo kao tema.
Kako kaže, Adolfa Hitlera tumačio je pet-šest puta, i to u komedijama, te za Hitlera ne postoji nikakva priprema.
- Dovoljni su ti brkovi i ispružena ruka. On je bio monstrum, nema tu nikakve psihološke pripreme lika. On je najgori Nemac koji je ikada hodao zemljom- rekao je Kir.
Filma "Moj komšija Adolf" na programu FEST-a je 1. marta u Mts Dvorani i u Sinepleksu Galerije Beograd.
