Pred akreditovanim novinarima producentkinja Gabrijela Tana predstavila je film „Trinaest života“ američkog reditelja Rona Hauarda, koji se prikazuje na 51. FEST-u.„Trinaest života” je snimljen prema istinitoj priči, koja se dogodila na Tajlandu 2018. godine kada se grupa dečaka zajedno sa trenerom našla zarobljena u poplavljenoj pećini, a dok nivo vode raste iz minuta u minut, misija spasavanja postaje veoma rizična i gotovo nemoguća.
Prema rečima Gabrijele Tane FEST za je nju veoma važan, jer slavi film i filmsko stvaranje te voli ovde da dolazi, bila je nekoliko puta i smatra da je “uvek divno vratiti se”. Pred Festovim novinarima ćerka producenta Dobrivoja Tanasijevića - Dan Tane je istakla da je dodela nagrade “Beogradski pobednik” na sinoćnjem otvaranju FEST-a za njenog oca velika stvar.
- Nagrada je stigla za filmove koje je on snimao 70-ih i 80-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije, i nekako o tim ostvarenjima se malo zna. Sada, posle 40 godina, dobio je i priznanje od FEST-a za taj svoj rad - kazala je Gabrijela Tana.
Kako je na otvaranju FEST-a bio prikazivan i nagrađivani kratki film „Bakšiš“ njene rođene sestre Katerine Tana, logično se nametnulo pitanje o filmskim razgovorima u porodici Tana.
- Kada se nađemo trudimo se da što manje pričamo o našim filmovima. Više volim da pričamo o filmovima koje smo gledali, koje nismo mi radili, otkrila je Gabriel Tana.
- Privilegija i čast mi je što sam radila sa tako divnom i dobrom osobom kakav je Ron (Hauard), koji je tako je otvoren za saradnju, nesebičan, i imali smo sreću da ga imamo na ovom projektu, naglasila je Tana. Film “Trinaest života” producirao je „Metro-Goldwyn-Mayer“ u saradnj sa „Bron Creative“, „Imagine Entertainment“, „Magnolia Mae,“ i „Storyteller S“.
- Kasnije se desilo to da je kompanija “Amazon” kupila MGM, a naš film je prešao na njihovu platformu, što je izgleda budućnost kinematografije. Ron Hauard je kao i ja, ispričala je Gabriel Tana.Tana se prisetila kada je u Srbiji radila film “Bela vrana” u režiji Rejfa Fajnsa i momenta kada je 2018. godine na premijeri filma u Sava centru zaplakala.
-Bila sam veoma uzbuđena i emotivna, jer sam želela da snimim film u rodnom gradu mog oca, tako da smo lepo radili u Beogradu, na istinitoj priči o jednom čoveku koji je donekle imao sličan životni put kao moj otac, setila se ona. Kako je naglasila trenutno sprema i film u Srbiji što joj je oduvek bila želja.
- Plan je da radimo koprodukciju biografskog filma o Milevi Ajnštajn, a rediteljka filma je Ešton Volš.
Hrvatska rediteljka Dubravka Turić govorila je o filmu „Tragovi” u hrvatsko-litvansko-srpskoj koprodukciji koji gledamo u takmičarskom programu u MTS Dvorani i u Domu omladine Beograda, a 27. februara u Dvorani kulturnog centra Beograda.
- FEST je jedan od najznačajnijih festivala u regionu i drago mi je da smo u takmičarskom programu. Hvala što ste nas uzeli, rekla je Turićeva.
Prema rečima rediteljke „Tragovi“ su intimistička priča o tome kako je boriti se sa promenom u životu, a tu je uvedena i antropološka nit.
- Htela sam da se dotaknem i teme nestajanja sela, ljudi odlaze u gradove, to je naša realnost. Kako je rekla, to je prvi put da je Litvanija uključena u saradnju sa autorima na ovim prostorima.
- Možemo da radimo koprodukcije samo sa sličnim zemljama. Litvanija je ispala slična nama, kazala je Turić i dodala da je filmu veoma doprineo i direktor fotografije iz Srbije Damjan Radovanović.
Na FEST-u su se predstavili i reditelj i producent Dino Krpan, sa Jadrankom Soviček Krpan, dizajnerkom produkcije i koscenaristkinjom, te animatorkom Anom Jelić i glumicom Anitom Matić Delić koji su govorili o animiranom hrvatskom filmu „Cvrčak i Antoaneta” snimljenom u 3D tehnici animacije. „Cvrčak i Antoaneta” zasnovan je na Ezopovoj basni ali sa porukom da bez zabave život nije potpun odnosno da rad, rad i samo rad nisu dovoljni- rekao je reditelj i producent Dino Krpan. FEST-ova publika je film mogla da pogleda danas 25. februara, ali moći će i sutra i to u Dvorani kulturnog centra Beograda.
