8 i po
ime je Felinijevog filma sa kojim je bilo mnogo lakše poistovetiti se tokom pripreme ovog festivala nego sa Amarkordom. Razlog za to ne treba tražiti u liku Gvida (koga tumači legendarni Marčelo Mastrojani), već u činjenici da se Felini u njemu bavi procesom nastanka samog filma, razumevanjem kreativnog procesa i svih muka sa kojima se autor suočava dok se film rađa. Felini svoj film naslovljava tim imenom, želeći da sugeriše da on predstavlja mesto u njegovom opusu odakle sagledava sve ono što je do tada na polju filma uradio i sve ono što će tek uraditi. Te Felinijeve simbolike nisam mogao da se ne setim prilikom organizacije ovogodišnjeg Festa, na kome sam deveti put u ulozi umetničkog direktora.
Kada sam prošle godine na otvaranju festivala rekao da ljudi koji su osnovali Fest u vreme hladnog rata nisu mogli ni da sanjaju da ćemo zlatni jubilej proslavljati u neposrednoj blizini pravog rata, nisam pretpostavljao da se tom ratu ni u vreme 51. izdanja našeg festivala neće nazirati kraj. Našoj staroj i novoj publici želim dobrodošlicu na filmsku gozbu od deset dana, a posebno DOBRODOŠLI upućujem svim našim novim sugrađanima i gostima koji su, bežeći od rata, Beograd odabrali kao sigurno mesto za život.
Mnogo je filmova koje ako propustite na Festu nećete imati prilike da kasnije vidite na velikom platnu. Zbog toga je uvek dobro napraviti pravilan izbor. Najlakše je reći da nećete pogrešiti ma šta god da pogledate, no to je samo delimično tačno. Kao što nije svaki roman svim ljudima važan i drag, tako se ni svaki film ne može svima dopasti. Otuda i veliki broj filmova na filmskim festivalima. Potrebno je zadovoljiti kako malo širu, tako i onu najzahtevniju publiku, a Beograd je (još uvek) ima.
U svom izboru možete se voditi proverenim kriterijumima sopstvenog ukusa, ali i intuicijom, emocijom, a ponekad treba i rizikovati i pružiti šansu nečemu potpuno nepoznatom. Želim da vam Fest bude i blisko mesto na kome srećete dobro poznate filmske autore, kao što se na njemu srećete i sa dugogodišnjim prijateljima i poznanicima, ali da vam bude i avantura, u kojoj uvek postoji mogućnost za neočekivane susrete.
Takmičarski program koncipiran je tako da obuhvati širok spektar autorskih poetika i pristupa filmu. Svesno žrtvujući homogenost selekcije, smatrao sam da eklektičnu epohu u kojoj živimo na pravi način odražava upravo jedan takav raznovrstan program, koji u sebi može da pomiri filmove različitih tema, stilova, ali i produkcijskih uslova.
Drago mi je što mogu da istaknem da na ovogodišnjem Festu čak trećinu ostvarenja čine filmovi režirani od strane žena, kao i to što nam nemali broj filmova dolazi sa afrikog kontinenta ili od strane autora afričkog porekla, što je trend koji bi trebalo negovati i ubuduće.
Filmovi možda nemaju moć da sami radikalno menjaju svet na bolje, naročito kada nastupe destruktivna vremena kao što su ova danas, ali imaju moć da evolutivno utiču na promene, kao i da nas podsećaju na vrednosti i razloge zbog kojih živimo, a jedan od njih je i ta beskrajna strast života koju smo uzeli kao naš ovogodišnji moto.
Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a
