Reditelj Pjer Žalica sa saradnicima predstavio je pred novinarima FEST-a igrani film “Praznik rada” Film “Praznik rada” je koprodukcija Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore, a posle premijere u utorak, i 1. marta prikazuje u velikoj sali Mts Dvorane kao i 2. marta u bioskopu Cineplex Ušće.
Sa režiserom i scenaristom Pjerom Žalicom o filmu su govorili i glumci - Muhamed Hadžović, Jasna Žalica, Branka Katić, Dženita Imanović Omerović, Vedran Ðekić, takođe i - Antonije Žalica, pomoćnik reditelja, saradnik na scenariju i autor numere “Bjelovska”.
- Jako sam se trudio da napravim komediju, a napravio sam tragediju koja se strašno trudi biti komedija, i to joj ne uspeva. Naš život je takav i on će još dugo takav biti. Ne znam hoću li ikada doživeti da vidim promenu sveta na bolje. Ali to ne znači da ne možemo da pravimo filmove o tome, mi smo duhoviti ljudi bez obzira na sve - rekao je Žalica dodavši.
- Naš problem su nezaceljene rane, ali mi pogrešno postavljamo stvar kao lekar koji umesto da leči slomljenu ruku sa koje viri kost bavi se slezinom... i tako je i na lokalnom i na globalnom nivou- naveo je on rekavši:
- Nas pokušavaju ubediti da smo jedni drugima neprijatelji već 30 godina, a to nam samo stvara probleme- rekao je on.
Prema rečima Muhameda Hadžovića koji igra glavnog junaka koji odlazi, on kao i mnogi mladi ljudi koji beže odlazi i vraća se.
Glumici Jasni Žalici pripala je uloga Mume o kojoj kaže:
- Žena koju igram me najviše podseća na zverku koja liže svoje rane, a onda izađe, reži, laje, preti ne zna kome i zašto to radi. Kad ostane sama u četiri zida ona uporno leči te svoje rane, a kad izađe pruža pomoć prvom do sebe. Ona je kao one naizgled blentave žene koja je mnogo ozbiljnija nego što na prvi pogled izgleda- objasnila je Jasna Žalica pred novinarima.
Branka Katić tumači Gogu za koju kaže da je žena koje želi i da pomegne svima, ali koja u filmu biva nadigrana od strane sudbine.
- Slažem se sa rediteljem da bi ovaj svet mogao biti mnogo bolji kad prestali da se ubijamo i stalno takmičimo ko je jači i bolji- dodavši da voli da radi u Sarajevu i da bi volela da ima gumicu kojom bi izbrisala svu traumu kroz koju su ljudi prošli
Pjer Žalica istakao je i da je toliko razradio svoje likove na papiru, a za to postoje tehnike koje i predaje svojim studentima na predmetu scenarija, da su oni počeli da funkcionišu zasebno kao autonomni i da kad bi pokušao da uradi nešto što bi ih stavilo van njihovog konteksta osećao bi se kao da laže.
Kako je on naglasio, film je sniman u vreme korone koja je ekipi, uz poštovanje svih mera, visila kao mač nad glavom i da iako zna da je bilo i neugodnosti tokom snimanja ne može da se seti šta je konkretno bilo neugodno.
